Mitovi i istine o regresoterapiji

Slika: Ron Lach Pexels

Mit br. 1: „Regresoterapija je isto što i scenska hipnoza"

Mnogi ljudi prvu asocijaciju na hipnozu dobijaju iz televizijskih emisija u kojima hipnotizer „naredi" učesnicima da kukuriču ili plešu pred publikom. Otuda i strah da je regresoterapija neka vrsta cirkuske predstave u kojoj terapeut upravlja vama.

Istina: scenska hipnoza je zabavni program koji se oslanja na pažljivo odabrane, visoko sugestibilne dobrovoljce i efekat publike. Regresoterapija nema nikakve veze sa tim – odvija se u mirnom, poverljivom okruženju, u stanju duboke opuštenosti sličnom meditaciji. Nema publike, nema trikova i nema „naredbi". Ceo proces je terapijski razgovor u kojem vi opisujete ono što doživljavate, a terapeut vas pažljivo vodi kroz taj unutrašnji proces.

Mit br. 2: „Tokom regresije gubite kontrolu nad sobom"

Ovo je verovatno najčešći strah sa kojim klijenti dolaze na prvu seansu: „Šta ako kažem nešto što ne želim? Šta ako ne budem mogao da se probudim?"

Istina: tokom regresije ostajete potpuno svesni sebe i okoline. Čujete sve što se dešava, govorite svojom voljom, možete da postavljate pitanja, pa čak i da otvorite oči i prekinete seansu u bilo kom trenutku. Regresivno stanje je stanje usmerene pažnje, a ne nesvesti – slično onome kada ste toliko udubljeni u knjigu ili film da zaboravite na okolinu, a ipak biste odmah reagovali da vas neko pozove. Niko ne može da vas natera da kažete ili uradite nešto što ne želite.

Mit br. 3: „Morate verovati u prošle živote da bi terapija delovala"

Pošto se u regresoterapiji ponekad pojavljuju slike koje klijenti doživljavaju kao prošle živote, mnogi pretpostavljaju da je vera u reinkarnaciju obavezan uslov za dolazak na seansu.

Istina: vaša lična uverenja nisu prepreka. Slike i utisci koji se pojave tokom regresije mogu se posmatrati i kao simbolički jezik podsvesti – poput snova koji nam prenose važne poruke bez obzira na to da li ih tumačimo doslovno. Terapijski efekat dolazi iz emocija koje se oslobode i uvida koji se steknu, a ne iz toga u šta verujete. Na seanse podjednako dolaze i skeptici i duhovno orijentisane osobe – i jedni i drugi mogu imati korist od procesa.

Mit br. 4: „Regresoterapija zamenjuje klasičnu psihoterapiju"

Na drugom kraju spektra su ljudi koji od regresoterapije očekuju sve – da zameni psihologa, psihijatra, pa i lekara.

Istina: regresoterapija je komplementarna metoda, a ne zamena za stručnu medicinsku ili psihoterapijsku pomoć. Ona može odlično da dopuni druge pristupe tako što osvetljava koren nekog obrasca, dok, na primer, kognitivno-bihevioralna terapija pomaže da se taj obrazac promeni u svakodnevnom životu. Kod ozbiljnih stanja, poput teške depresije ili psihijatrijskih dijagnoza, regresoterapija se primenjuje isključivo kao podrška, uz saglasnost i praćenje nadležnog stručnjaka. Odgovoran terapeut će vas uvek uputiti dalje kada proceni da vam je potreban drugačiji vid pomoći.

Mit br. 5: „Sećanja iz regresije su uvek doslovno tačna"

Kada tokom seanse doživite živopisnu scenu iz detinjstva ili neku sasvim drugu epohu, prirodno je zapitati se: „Da li se to zaista tako dogodilo?"

Istina: ljudsko pamćenje nije video-snimak, već rekonstrukcija – sećanja se svaki put iznova sastavljaju i mogu se mešati sa maštom, snovima i kasnijim iskustvima. Zato ono što se pojavi u regresiji ne treba uzimati kao dokazni materijal o prošlosti. Ali za terapijski rad to i nije presudno: emocija koju slika nosi je stvarna, i upravo njeno prepoznavanje i otpuštanje donosi olakšanje. Vrednost regresije meri se promenom koju osetite u sadašnjem životu, a ne istorijskom tačnošću doživljenog.

Mit br. 6: „Regresoterapija je samo placebo"

Skeptici često odmahnu rukom: „Ako nešto pomogne, to je samo zato što ste verovali da će pomoći."

Istina: iza regresoterapije stoje prepoznatljivi terapijski mehanizmi koji nemaju veze sa pukim ubeđenjem. Duboko opuštanje smiruje nervni sistem i snižava nivo stresa. Emocionalno rasterećenje – mogućnost da se potisnuta osećanja konačno izraze u bezbednom okruženju – odavno je poznat činilac isceljenja u gotovo svim oblicima psihoterapije. Tu su i uvid, odnosno razumevanje odakle neki obrazac potiče, i promena perspektive, koja omogućava da se stara priča ispriča na nov način. Očekivanja svakako igraju ulogu u svakom terapijskom procesu, ali svesti regresoterapiju na placebo znači zanemariti sve ono što se tokom seanse zaista dešava.

Mit br. 7: „Možete ostati 'zaglavljeni' u prošlosti"

Ovaj strah zvuči dramatično: šta ako odete „predaleko" i ne uspete da se vratite u sadašnjost?

Istina: tako nešto nije moguće. Regresivno stanje je prirodno stanje uma, slično dubokoj meditaciji ili sanjarenju, iz kojeg se svako spontano vraća – baš kao što se svako jutro budite iz sna. I kada biste tokom seanse jednostavno zadremali, probudili biste se prirodno, odmorni. Terapeut vodi ceo proces, postepeno vas vraća u sadašnji trenutak i na kraju seanse proverava kako se osećate. Ono što ponekad ostaje nakon seanse jesu utisci i emocije koje vredi obraditi – zato se regresije i rade sa terapeutom, a ne samostalno.

Kako prepoznati ozbiljnog regresoterapeuta?

Kao i u svakoj profesiji, kvalitet rada zavisi od onoga ko ga sprovodi. Pre nego što zakažete seansu, obratite pažnju na sledeće znakove ozbiljnosti:

• Ima odgovarajuću edukaciju i sertifikate iz regresoterapije i rado će vam ih pokazati.
• Pre prve regresije obavlja detaljan uvodni razgovor o vašim potrebama i očekivanjima.
• Jasno objašnjava kako seansa teče i strpljivo odgovara na sva vaša pitanja.
• Ne obećava čudesna izlečenja posle jedne seanse niti garantuje rezultate.
• Poštuje vaše granice i ne insistira na temama za koje niste spremni.
• Preporučuje saradnju sa lekarom ili psihoterapeutom kada proceni da vam je potrebna dodatna podrška.

Zaključak

Većina strahova vezanih za regresoterapiju potiče iz filmova i scenskih nastupa, a ne iz stvarne terapijske prakse. U realnosti, regresija je miran, vođen proces u kojem sve vreme zadržavate kontrolu, ne morate ni u šta da verujete, a cilj nije spektakl već razumevanje i otpuštanje onoga što vas opterećuje u sadašnjem životu.

Ako želite da saznate više o tome kako seansa izgleda i kome je namenjena, pročitajte naš detaljan vodič šta je regresoterapija. A ako ste spremni da proverite kako regresoterapija deluje iz prve ruke, slobodno zakažite besplatnu konsultaciju – bez obaveza i bez mitova.